Koliko prosečno snova sanjamo preko noći?
Od 3 do 5 snova prosečno svaki čovek sanja u jednoj noći, a neki i čak do 7 snova. Kako noć odmiče tako snovi traju duže. Od 8 sati sna koliko se u proseku spava, 2 sata provedemo sanjajući.
Da li je normalno da jedna osoba tokom noći ima više snova tokom jedne noći?
Da, to je potpuno normalno. Štaviše, svi sanjamo više snova tokom jedne noći sna samo je problem koliko snova zapamtimo. Neki imaju problem da zapamte i samo jedan san, a da ne govorimo o više snova.
Da li sanjamo tokom čitave noći? Ako ne, kada sanjamo?
Naravno da ne. Ne sanjamo tokom čitave noći. Sanjamo u proseku oko 2 sata tokom jedne noći. Završna staza spavanja tzv. REM je faza kada nam snovi dolaze.
Da li biste mi odgovorili zašto neki ljudi ne sanjaju?
Svi sanjaju i to je naučno potvrđena činjenica. Istraživanja su pokazala kod svih koji su učestvovali u istraživanju da mozak pokazuje određene aktivnosti tokom sna. Problem je u tome što se ne sećaju svi svojih snova. Zbog čega se onda ne sećamo svojih snova? Mnogo je razloga koji mogu da budu uzrok ovome. Neki od njih su i medicinski. Kao problemi se često navode i stres, previše ili premalo sna, konzumacija alkohola, nekih antibiotika, nesvesni strah od sadržaja svojih snova itd. Neki naučnici tvrde da je to čak i genetski i da neki ljudi naslede takvu osobinu da se teško sećaju sadržaja svojih snova.
Da li dečiji snovi znače isto što i snovi odraslih? Ako ne u čemu je razlika?
Snovi često reflektuju životna iskustva i životne probleme. Iz tog razloga dečiji snovi su drugačiji od snova odraslih ljudi. Od 3-5 godine razvoja deca sanjanju snove koji nisu toliko povezani u priču i nemaju neki emotivni kontekst. U toj dobi deca mogu imati noćne more koje reflektuju njihove strahove od čudovišta, stranaca, buke i sl.). Tek oko 10 godine dječiji snovi počinju da liče na snove odraslih.
Da li je istina da neki snovi mogu proreći budućnost?
To nije naučno dokazana činjenice. Istina je da su neki ljudi imali ovakve snove. To se najčešće objašnjava odnosom između svesnog i nesvesnog. U snovima često ono što nam je u podsvesti i što još uvek nismo pojmili ispliva na površinu tako nam otkrivajući činjenice za koje nismo znali pa nam to i govori o nečemu što zapravo podsvest zna da dolazi. Ovakvi snovi se objašnjavaju i prosto slučajnošću, kao i greškom u pamćenju sna.
Zašto sanjamo?
To je još uvek nerazjašnjeno pitanje u nauci. Jedna teorija kaže da nam snovi služe kao otpusni ventil. Tokom dana možda suzbijamo naša osećanja i potiskujemo bes, shodno tome snovi nam služe kao bezbedna karta da otpustimo negativne emocije. Druga teorija kaže da su snovi biološki apsekt i da biološki proces svakog sna. Možda je najbolji odgovor u kombinaciji ove dve teorije.
Da li su snovi važni?
Da, itekako, snovi imaju važnost. Slike koje vidimo u našim snovima često imaju skriveno i dublje značenje od onog osnovnog. Jezik snova je simboličan i ne sme se uzimati doslovno. Važnost snova je individualna i zavisi od ličnih doživljaja. Ipak, postoji mnogo zajedničkih, univerzalnih simbola koje svi delimo.
Šta znači ako iznova i konstantno sanjamo jednu te istu osobu?
Ovaj san upućuje na to da o ovoj osobi razmišljate mnogo i u stvarnom životu, pa je logično da vam se ta osoba pojavljuje i u svetu snova. Podsvest vas verovatno upućuje na to da je vreme da sa tom osobom podelite svoja prava osećanja posebno ukoliko tu osobu sanjate u dobrom, pozitivnog kontekstu. Samo dobre stvari mogu proizaći iz toga. čak i da vas ta osoba odbije, konačno ćete rešiti tu dilemu i moći ćete krenuti napred.
Šta to prouzrokuje da se pojedini snovi iznova i ponavljaju?
Snovi koji se ponavljaju su jasan indikator da neke stvari niste rešili ili se sa nekim potisnutim osećanjima niste suočili. Vaša anksioznost oko neke situacije sa kojom se borite verovatno je uzrok sna koji vam se ponavlja.
Da li sanjamo crno-belo ili u boji i šta znači ako sanjamo na jedan ili drugi način?
Većina ljudi sanja snove u boji, samo što se teško setiti boja iz sna ili ih uopšte ne primećujemo. Boja je sasvim prirodan našeg vizuelnog iskustva tako da na nju ne obraćamo pažnju u snu. Još jedan razlog je što nam je siromašno pamćenje na snove i činjenica da snovi vrlo brzo se izbrišu iz pamćenja tako da se teško prisetimo i tih detalja kao što je boja. Crno-beli snovi često su pokazatelj tuge i depresije.
Da li je istina da što više u snovima doživimo i osetimo (npr. mirise, boje itd.) to smo inteligentniji?
To nije tačno. Koliko ste u mogućnosti da osetite u vašim snovima i to zapamtite nije baš direktno povezano sa inteligencijom. Kako procesuiramo osećaje je nešto što se razlikuje od osobe do osobe. Ispravno je reći da se većina osoba lakše priseti vizuelnog aspekta sna.. Mirisi, boje i ostali podražaji su sekundarni i zbog toga ih teže prizovemo u sećanje i potisnemo ih ukoliko nisu centralni i važni.
Da li životinje sanjaju?
Slično ljudima sve životinje su pokazale određene moždane aktivnosti tokom sna. Međutim, sadržaj i priroda njihovih snova ostaje tajna, jer svakako ne možemo zamoliti životinje da nam ispričaju svoje snove.
Na koji način dnevne aktivnosti utiču na naše snove?
Ukoliko tokom dana u nekim događajima potisnemo svoja osećanja, velika je verovatnoća da će nam se to vratiti u snovima. Npr. ukoliko ste potisnuli bes prema nekoj osobi tokom dana velika je verovatnoća da će vam se taj bes vratiti u snovima prikazan nekim simboličkim scenama.
Da li ima razlike između ženskih i muških tipova sna?
Biološki gledano na rad moždanih ćelija i moždane aktivnosti tokom sna nema nikakve razlike između tipova sna kod muškaraca i žena. Međutim, gledano na sadržaj snova tu se mogu uočiti razlike. Studije su pokazale da muškarci najčešće sanjanju o muškarcima, a žene o muškarcima i ženama podjednako. Ovo ima savršenog smisla ako bolje razmislite. Snovi se često posmatraju kao još jedan aspekt nas samih. Kada bi muški sanjali žene to bi zapravo bio znak neke feminističke strane ličnost, a to kod muških nije tako često.
Da li je normalno da uvek sanjamo samo noćne more a nikada dobre snove?
Ovde pitanje nije dobro postavljeno. Svi imamo i noćne more kao i dobre snove. Pitanje je samo zašto se češće sećamo noćnih mora nego dobrih snova. To je stoga što noćne more često mogu da budu stresne i zastrašujuće te vas često probude iz REM faze sna. A kada se probudimo iz REM faze sna veća je verovatnoća da ćemo se prisetiti sna. Još jedan razlog je što noćne more često se javljaju ujutro pred buđenje. Pamćenje snova nije pitanje normalnosti nego tehnike.
Šta znači imati san unutar sna tj. sanjati da sanjamo?
Sanjati da sanjamo može da bude samo još jedan mehanizam našeg unutrašnjeg organizma i zapravo bezbedniji i prihvatljiviji način da izrazimo našu podsvest. San u snu štiti spavača od buđenja. Takvi snovi često iz podsvesti vade stvari sa kojima se moramo suočiti.