Dobro došli, gost
Korisničko ime Lozinka: Zapamti me

Košmaran san - potrebno tumačenje
(1 pregleda) (1) gost
Dobrodošli na online tumač snova

Recite nam sve o vašim snovima i otkrijte njihovo značenje. Ukoliko niste našli odgovarajuće tumačenje na našem sajtu zatražite to ovdje.
  • Strana:
  • 1

TEMA: Košmaran san - potrebno tumačenje

Košmaran san - potrebno tumačenje pre 7 godina, 7 meseci #4

  • Marija
Često imam košmare, a ne znam šta bi moglo da bude posledica toga. U tim snovima uglavnom bežim od nečega. Danas me je probudio san iz koga ne mogu da se izvučem evo već 4 sata.
Naime, prvi deo sna bi izgledao ovako: ja se nalazim u nekom zamku (u snu znam da je to moj fakultet) i pričam sa drugaricom. Vrlo smo visoko na nekoj od terasa. U tom trenutku dolaze neki momci i tu se njih troje okomi na jednog. Kada sam shvatila da nešto nije u redu i da neće izaći na dobro prekinula sam ih u svađi i rekla da idu na drugo mesto jer je tu opasno (u smilu da se neko ne oklizne i padne). Međutim, u tom trenutku onaj momak na kog su se okomili skače odatle namerno (valjda da bi pobegao od njih). Recimo da je to visina 6. sprata. Pada i nabija se na šiljke od ograde koja je takođe dosta visoka. Otrčala sam dole do njega i pokušala da pomognem i ako je i scena bila jako ružna, a i ionako mu nije bilo spasa. Tu negde shvatim da nemam telefon da zovem hitnu pomoć i počinjem da se nekontrolisano derem na druge, jer kao da niko ne reaguje, a i oni koji vide sve to samo stoje i ne mrdaju. Posle odlazim unutar zamka opet i od nekoga trazim neko sredstvo za smirenje, gde dobijam brufena i više nego što treba i odlučujem da popijem samo 1.
Drugi deo sna: nastavlja se na prvi odmah. Taman što sam rešila da odem odatle, kreće stapmedo od ljudi. Svi negde beže, nešto ih juri a ja ne razumem šta se dešava. U nekom trenutku u mojoj blizini se onako dok bezim i ja, pojavljuju ljudi koji kao da imaju besnilo (moze se reci da podsecaju i na zombije i sl). Razumem da su takvi zbog nekog virusa ili sl ali ne znam da li se prenosi ili se kod pojedinaca sam pojavi nekako. Ti ljudi me hvataju, ja im pobegnem i tako u nedogled. Dok bežim kroz neke ulice zajedno sa ostalima, mamina prijateljica me sreće i sklanja kod nje na sigurno. Tu mi daje telefon jer ne može da me pusti da tako bežim a da ga nemam. Tada se čujem sa mamom i ona mi kaže gde da dođem i da su svi meni najbliži na sigurnom. Pokušavam da se čujem i sa dečkom ali nikako ne mogu da ga pozovem jer sam stalno u bekstvu, a i taj telefon mi baš zadaje probleme. Dolazim opet u neku zgradu (kuću ili šta god, ne mogu da se setim) gde mi je i majka i srećem drugaricu koja mi nudi da bežimo na skuteru (nas 2) ali taj skuter izgleda kao biciklo, a sa leve i desne strane od sedišta ima po još 1. Nekako mi sve to izgledalo nesigurno pa sam odbila, a i trebala sam da vidim i šta sa mamom. Svi i dalje beže, atmosfera je kao da je smak sveta i ja se zaista osećam uznemireno, izgubljeno, uplašeno, ali bez ikakve šanse da odustanem od spašavanja meni dragih ljudi i same sebe. Dolazi ujak po mamu i mene i kaže da nas vodi u neku elektranu gde ti stvorovi ne mogu da uđu. Ja vodim sa sobom tamo i neke ljude koje ne znam, ali mi nekako deluju jako i kao da će dobro doći ako budu sa nama. Odlazimo tamo uz veliku muku, probijamo se kroz poludelu, hiseričnu i krvavu masu. Tamo gde smo stigli izgleda kao neka velika fabrika a oko nje je ograda koju je gotovo nemoguće srušiti pa se osecam lagodnije. Pošto sam jako zabrinuta za dečka pokušavam da ga dobijem ali je nedostupan i hvata me panika. Unutra se ljudi odmaraju i dolaze sebi, čak neki počinju da se ponašaju kao da su krenuli na ekskurziju. To me nervira i odlučujem da nešto drugo smislim jer ovo na duži period nema smisla.
Treci deo sna: odlazim odatle sama i nalazim nekog lika koji hoce autobusom da nas odvaze u neku drugu državu naravno uz novčanu nadoknadu (znamo da u drugim državama nema tog virusa). Krecemo, autobus je pun, svi nešto pričaju, svi su uplašeni, prolazimo pored onih besnih i onih normalnih koji mole da uđu unutra ali ih vozač ne pušta. Oni se probijaju kroz vodu i svi imaju puno hrane i stvari kod sebe ali očigledno su ukrali iz obijenih prodavnica i sl. Vozi nas ulicama koje su uske i krivudave, da ne kažem opasne za putovanje autobusom ali niko ne odustaje. Stižemo u neki grad. Kao da sam iz samog pakla došla ako ne u raj, onda bar u normalu. Najzad uspevam da dobijem dečka, saznajem da je sa njim sve u redu i objašnjavam mu gde sam, kako sam došla tu i zovem ga da i on dođe. Osetila sam veliko olakšanje jer sam ga čula iako nisam znala da li će i kako će da dođe. U nekom trenutku dok šetam po hotelu gde smo se smestili, srećem bivšeg dečka (za koga sam bila verena). I on je pobegao. Tu me moli da popričamo i priča mi kako mu je žao što se sve desilo kako se desilo, da želi da opet budemo zajedno i idemo od početka, na šta ga ja prekidam i kažem mu najozbiljnije da se to neće desiti, da ne želim to i da nema šta da traži u mom zivotu. I sve to krajnje smireno bez ikakvog osećanja. On odlazi svojim poslom negde, a u tom trenutku dolazi moj sadašnji. Uspeo je da dođe iako mi je vremenski a i što se mogućnosti tiče bilo gotovo neverovatno. Obuzela me je neka lakoća, sreća i ono stanje kada rešite neki veliki problem pa ste euforični ili tako nešto. Ali i ovo olakšanje na kraju nije ništa u poređenju sa tim kakav je osećaj bio dok sam bežala.
Da ne kažem da me sad sve boli i sva sam izdrmana. Gotovo kao da se nisam probudila još. To mi se prvi put dešava.

Ako smatrate da ovaj san ima neko značenje molim vas da ga protumačite i pomognete mi da shvatim zašto često sanjam ružne snove.
Unapred veoma zahvalna
Marija

Odgovor: Košmaran san - potrebno tumačenje pre 7 godina, 7 meseci #5

  • Ana
Draga Marija,
Snovi su kraljevski put u Nesvjesno. (Sigmund Frojd)
Tumačenje snova ponekad liči na tumačenje nekakvog umjetničkog djela, romana, filma, ili slično. Sam umjetnik, stvaralac tog djela, iznosi dijelove sebe na vidjelo pomoću određenih simbola i metafora. Kod snova, taj maštoviti kreator je nesvjesni dio snivača, ono što nije dostupno svijesti koja preuzima kontrolu dok je osoba budna. Kada spavamo, svjesni dio čovjeka gubi kontrolu, i na scenu stupa nesvjesni dio nas koji čine naše skrivene želje, potrebe, skrivene misli koje ne želimo, kojih se stidimo ili koje su za nas štetne ili društveno neprihvatljive. Psihoanalitičari (na čelu sa Frojdom) ovaj dio nazivaju Id. To su svi oni naši nagoni i strasti (glad, žeđ, seks, bijes, ljubomora...) koji potvrđuju animalnu prirodu u nama i činjenicu da je to nezaobilazan dio nas uprkos razvoju svijesti, morala i kulture itd.
Naši snovi imaju funkciju da nas riješe napetosti i frustracije, da ostvare neke naše skrivene želje, da izbace iz nas potisnuti strah ili bijes, da ga bar kanališi van, da nas suoče sa nekim problemom ili sa nekom našom osobinom koju ne želimo sebi priznati. Snovi treba i da nam otvore oči o našoj dobroj strani, našim kvalitetama i vrlinama, da ne bismo bili lažno skromni, nego da se osvijestimo, još bolje upoznamo znajući u čemu leže naše najveće snage, kapaciteti i prednosti.
Sam sadržaj sna rijetko kada ima bukvalno značenje odnosno san skoro nikad ne znači ono što prikazuje (ono što sanjamo je manifestni sadržaj, a ono što zapravo sanjamo, pravo značenje sna se zove latentni, skriveni sadržaj).
Košmari su način da čovjek iz sebe izbaci nakupine negativnih osjećaja koje je tokom dana sputao, zakočio, smrznuo i zgrčio duboko u sebi.
Prema onome što si sanjala i kako si sve to detaljno i slikovito prikazala, mogu zaključiti da si ti osoba koja je izuzetno hrabra, preduzimljiva, humana, stabilna i konkretna. Ali, nemoguće je uvijek biti takav, a ti to, izgleda, stalno tražiš od sebe. Čak i kad nemaš rješenje, ti preuzimaš stvari u svoje ruke. Čak i kad se bojiš, ti ideš. Čak i kad je scena grozna ti se suočavaš s njom. Spominješ fakultet, dakle studiraš i stvarno bi bila velika šteta ako nisi na nekoj od humanističkih nauka, medicini, socijalnom radu i sl.
Mnogo dijelova svog sna si i sama protumačila. Vjerovatno nesvjesno i intuitivno.
Vratiću se na dijelove tvog sna i protumačiću ti ih pojedinačno, a ti pokušaj da ukomponuješ cijelu sliku. Ne zaboravi, da svrha snova nije NIKADA DA TE UPLAŠE I PRESTRAVE, NEGO DA TE PROBUDE, DA TI OTVORE OČI I POMOGNU TI DA IZBALANSIRAŠ SVOJE TIJELO I DUH.
A inače, kad su snovi u pitanju, dok god se vrtimo na pogrešnom tragu i bavimo sporednim stvarima zanemarujući one glavne, snovi nas na to upozoravaju i pokušavaju preusmjeriti putem svojih simbola i putokaza. Na nama je da ih pročitamo i ispoštujemo koliko god je moguće, jer tako činimo uslugu nikome prvenstveno sebi, a samim tim i svima s kojima smo u dodiru.
* * * * * * * *
Evo tvog sna. Ovdje su protumačeni neki dijelovi koji u sebi nose ključne odgonetke sna, nabijeni su simbolikom i značenjem i predstavljaju male putokaze za dalja tumačenja. Komentari su napisani plavom bojom.

Često imam košmare, a ne znam šta bi moglo da bude posledica toga. U tim snovima uglavnom bežim od nečega. Danas me je probudio san iz koga ne mogu da se izvučem evo već 4 sata.
Naime, prvi deo sna bi izgledao ovako: ja se nalazim u nekom zamku (u snu znam da je to moj fakultet) i pričam sa drugaricom. Vrlo smo visoko na nekoj od terasa. U tom trenutku dolaze neki momci i tu se njih troje okomi na jednog. Kada sam shvatila da nešto nije u redu i da neće izaći na dobro prekinula sam ih u svađi i rekla da idu na drugo mesto jer je tu opasno (u smilu da se neko ne oklizne i padne). Međutim, u tom trenutku onaj momak na kog su se okomili skače odatle namerno (valjda da bi pobegao od njih). Recimo da je to visina 6. sprata. Pada i nabija se na šiljke od ograde koja je takođe dosta visoka. Otrčala sam dole do njega i pokušala da pomognem i ako je i scena bila jako ružna, a i ionako mu nije bilo spasa. Tu negde shvatim da nemam telefon da zovem hitnu pomoć i počinjem da se nekontrolisano derem na druge, jer kao da niko ne reaguje, a i oni koji vide sve to samo stoje i ne mrdaju. Posle odlazim unutar zamka opet i od nekoga trazim neko sredstvo za smirenje, gde dobijam brufena i više nego što treba i odlučujem da popijem samo 1.
Samo to što sanjaš zamak umjesto prave, realne zgrade fakulteta znači da duboko u sebi smatraš da ste ti (i tvoje kolege, tvoja struka) superiorni u odnosu na druge, da ste nekako izdignuti, da zaslužujete posebna priznanja, počasti i status u društvu poput nečega „kraljevskog“. Sebe i svoju prijateljicu smatraš posebno značajnim dijelom te počasne skupine, i često razmjenjujete neke duboke misli, iznosite mišljenje o drugima kao da ih posmatrate sa neke velike visine (vrlo smo visoko na nekoj od terasa)
Ovaj dio sna je poprilično sličan nekoj sceni među mladim ljudima. Ti si zaštićena u svom razgovoru sa prijateljicom, ali vječito jednim okom i uhom usmjerena na ono što se oko tebe dešava. Preuzimaš inicijativu i daješ instrukcije (prekinula sam ih u svađi i rekla da idu na drugo mesto). Smatraš kao da je tvoja dužnost da upozoravaš druge, da ih usmjeravaš i brineš o njima. Moguće da želiš potvrdu u društvu. Kao da ti nije dovoljno što osjećaš da si samosvjesna, pametna i dobra. Bitno ti je da to nekako pokažeš i drugima. Da ih uvjeriš pa makar i na brutalan način (lik je pao i nabio se na šiljke). To što je ta osoba skočila sama znači da si ponekad spremna i na žrtve samo da bi pokazala kako si u pravu.
U situacijama kada tebi treba pomoć isto tako očekuješ da drugi reaguju brzo i ekspeditivno kao i ti. Strašno te iritiraju pasivne i mlitave osobe (nekontrolisano derem na druge jer kao da niko ne reaguje). Dobijaš i previše podrške od okoline jer očito niko ne želi da nastaviš da se dereš i tako nekontrolisano ponašaš (dobijam brufena i više nego što treba). Međutim, razmisli šta sve u tvom životu predstavlja taj brufen iz sna? Šta te smiruje? Da li toga imaš uvijek nadohvat ruke i u količinama većim nego što ti j potrebno ili upravo vapiš za takvom situacijom, te ju tvoj nesvjesni um kreira za tebe kako bi ti ispunio želju? Razmišljaj dalje u tom pravcu... zašto si toliko uzrujana? Da li na nekog posebno? Na grupu ljudi? Na sebe možda? Zašto?

Drugi deo sna: nastavlja se na prvi odmah. Taman što sam rešila da odem odatle, kreće stapmedo od ljudi. Svi negde beže, nešto ih juri a ja ne razumem šta se dešava. U nekom trenutku u mojoj blizini se onako dok bezim i ja, pojavljuju ljudi koji kao da imaju besnilo (moze se reci da podsecaju i na zombije i sl). Razumem da su takvi zbog nekog virusa ili sl ali ne znam da li se prenosi ili se kod pojedinaca sam pojavi nekako. Ti ljudi me hvataju, ja im pobegnem i tako u nedogled. Dok bežim kroz neke ulice zajedno sa ostalima, mamina prijateljica me sreće i sklanja kod nje na sigurno. Tu mi daje telefon jer ne može da me pusti da tako bežim a da ga nemam. Tada se čujem sa mamom i ona mi kaže gde da dođem i da su svi meni najbliži na sigurnom. Pokušavam da se čujem i sa dečkom ali nikako ne mogu da ga pozovem jer sam stalno u bekstvu, a i taj telefon mi baš zadaje probleme.  
Ti si veoma društvena osoba. Često ulijećeš u situacije koje nisu najbolje za tebe, rizične su ili opasne po tvoju sigurnost ili zdravlje. Tvoje nesvjesno koristi motiv iz filmova i horor priča o zombijima da te upozori da dijelovi tebe osjećaju „zarazu“ bjesnila i žele u napad, dok veći dio tebe (stampedo ljudi) osjeća strah, bježi u panici i strahu. Stalno u tebi variraju te dvije suprotne sile – malo si uplašena i nemoćna, a onda odjednom jaka i neustrašiva. Redoslijed ljudi koje pozivaš u pomoć su izgleda jasni: prvo mama, zatim dečko. Mama je tu da utješi i smiri. To ti je najbitnije. O dečku misliš, ali se uglavnom osjećaš dovoljno samostalno, prisebno i stabilno i bez njega. Komunikacija među vama je nekada problem. (taj telefon mi baš zadaje probleme) Možda baš zbog toga?

Dolazim opet u neku zgradu (kuću ili šta god, ne mogu da se setim) gde mi je i majka i srećem drugaricu koja mi nudi da bežimo na skuteru (nas 2) ali taj skuter izgleda kao biciklo, a sa leve i desne strane od sedišta ima po još 1. Nekako mi sve to izgledalo nesigurno pa sam odbila, a i trebala sam da vidim i šta sa mamom. Svi i dalje beže, atmosfera je kao da je smak sveta i ja se zaista osećam uznemireno, izgubljeno, uplašeno, ali bez ikakve šanse da odustanem od spašavanja meni dragih ljudi i same sebe. Dolazi ujak po mamu i mene i kaže da nas vodi u neku elektranu gde ti stvorovi ne mogu da uđu. Ja vodim sa sobom tamo i neke ljude koje ne znam, ali mi nekako deluju jako i kao da će dobro doći ako budu sa nama. Odlazimo tamo uz veliku muku, probijamo se kroz poludelu, hiseričnu i krvavu masu. Tamo gde smo stigli izgleda kao neka velika fabrika a oko nje je ograda koju je gotovo nemoguće srušiti pa se osecam lagodnije. Pošto sam jako zabrinuta za dečka pokušavam da ga dobijem ali je nedostupan i hvata me panika. Unutra se ljudi odmaraju i dolaze sebi, čak neki počinju da se ponašaju kao da su krenuli na ekskurziju. To me nervira i odlučujem da nešto drugo smislim jer ovo na duži period nema smisla.
Mnogo si vezana za majku. Možda i previše. Kao da si odgovorna za većinu odluka koje donosite (a i trebala sam da vidim i šta sa mamom). Uzbuđenja te privlače, ali kao da uvijek ostaješ na korak od njih. San je visoko naelektrisan, napet, obojen adrenalinom (atmosfera je kao da je smak sveta), a navodiš i emocije straha, konfuzije... plašiš se dijelova sebe koji bi mogli da izgube kontrolu i da počnu da čine ludosti u životu. Privlače te mnoge stvari koje držiš pod kontrolom svijesti, volje, discipline razuma. Ali ponekad se bojiš kao da će te stege da popuste. Sigurna si u majčinom okruženju. Kao da sve dok si u njenoj blizini strah jenjava (oko nje je ograda koju je gotovo nemoguće srušiti pa se osećam lagodnije).
Kad je to riješeno prelaziš na drugu stavku – dečko. Emocije vezane za njega su zaštitničke. Brineš se za njega, zoveš ga, neophodno ti je da znaš da je na sigurnom, da je zbrinut. Da li je i u stvarnosti tako? Da li se bojiš da ćeš ga izgubiti ako se prepustiš osjećajima, ako postaneš prespontana, možda divlja i neobuzdana? Misliš li da možeš da naštetiš njemu ili vašoj vezi ako uneseš malo avanture i uzbuđenja? Da li osjećaš da ste ušli u dosadnu rutinu pa tvoja mašta smišlja zaplete samo da unese malo dinamike?

Treci deo sna: odlazim odatle sama i nalazim nekog lika koji hoce autobusom da nas odvaze u neku drugu državu naravno uz novčanu nadoknadu (znamo da u drugim državama nema tog virusa). Krecemo, autobus je pun, svi nešto pričaju, svi su uplašeni, prolazimo pored onih besnih i onih normalnih koji mole da uđu unutra ali ih vozač ne pušta. Oni se probijaju kroz vodu i svi imaju puno hrane i stvari kod sebe ali očigledno su ukrali iz obijenih prodavnica i sl. Vozi nas ulicama koje su uske i krivudave, da ne kažem opasne za putovanje autobusom ali niko ne odustaje. Stižemo u neki grad. Kao da sam iz samog pakla došla ako ne u raj, onda bar u normalu. Najzad uspevam da dobijem dečka, saznajem da je sa njim sve u redu i objašnjavam mu gde sam, kako sam došla tu i zovem ga da i on dođe. Osetila sam veliko olakšanje jer sam ga čula iako nisam znala da li će i kako će da dođe.
U nekom trenutku dok šetam po hotelu gde smo se smestili, srećem bivšeg dečka (za koga sam bila verena). I on je pobegao. Tu me moli da popričamo i priča mi kako mu je žao što se sve desilo kako se desilo, da želi da opet budemo zajedno i idemo od početka, na šta ga ja prekidam i kažem mu najozbiljnije da se to neće desiti, da ne želim to i da nema šta da traži u mom zivotu. I sve to krajnje smireno bez ikakvog osećanja. On odlazi svojim poslom negde, a u tom trenutku dolazi moj sadašnji. Uspeo je da dođe iako mi je vremenski a i što se mogućnosti tiče bilo gotovo neverovatno.
Obuzela me je neka lakoća, sreća i ono stanje kada rešite neki veliki problem pa ste euforični ili tako nešto. Ali i ovo olakšanje na kraju nije ništa u poređenju sa tim kakav je osećaj bio dok sam bežala. Da ne kažem da me sad sve boli i sva sam izdrmana. Gotovo kao da se nisam probudila još. To mi se prvi put dešava.
Sanjati autobus znači da, iz nekog razloga, tvoji ciljevi trenutno ne mogu biti ostvareni. Preseljenje u drugu državu, bježanje od virusa, sve su to simboli nesvjesnog i ne treba ih shvatati doslovno, nego treba odgonetnuti njihovo pravo značenje i poruku. Kakve odluke trenutno donosiš?da li te sprečava to što samo jedan dio tebe radi na nekim ciljevima, dok drugi dio tebe luduje i bjesni? Da li ovdje pričamo o osamostaljivanju? Sazrijevanju? Prihvatanju jedne nove ozbiljne veze? Još si na prelazu iz stare u novu? Očigledno ti je trebao taj razgovor sa bivšim u kojem mu pokazuješ koliko si načisto da među vama nema više ništa, i da si ga preboljela.
Sve vrijeme te drži osjećaj straha i panike. Na sigurnom si, ali i dalje te progone neki dijelovi tebe - sjećanja ili osjećanja (oni se probijaju kroz vodu i svi imaju puno hrane i stvari kod sebe...) slijedi ti mučan i nesiguran put (ulice su uske i krivudave, opasne za putovanje), ali isplatiće se (kao da sam iz samog pakla dosla ako ne u raj onda bar u normalu). Dakle, pripremi se da se boriš do kraja. Neće biti lako. šta god da te sada muči i koči, treba da analiziraš do kraja i da se izboriš sa svim tim preprekama, da bi osvanula na drugoj, ljepšoj i sunčanoj strani. Tada ces moći da potpuno uživaš, da se prepustiš ovoj vezi u kojoj si sada i da budeš opuštena, sretna i spokojna (najzad uspijevam da dobijem dečka....zovem ga da i on dođe....osjetila sam veliko olakšanje).
Ma koliko ti se činilo da si sama i da se samo tebi dešavaju ovakve stvari, znaj da svi prolaze kroz takve životne faze koje nisu lake nego su naprotiv pune straha i sumnje (autobus je pun, svi nešto pričaju, svi su uplašeni...)
Prije nego potpuno budeš spremna da se predaš sadašnjoj ljubavi imaš potrebu da okončaš svoju prethodnu vezu, da bivšem vjereniku daš do znanja da je među vama ZAISTA sve gotovo. Da li za ovim zaista vapiš i u stvarnosti? Da li te on još uvijek traži i zove, ili je ovo samo preneseno značenje? Samo sjećanje na neko ranije osjećanje ili situaciju? Duboko u sebi si sigurna da je to završena priča, ali kao da treba i drugima (svom bivšem) da to ponovo staviš do znanja, jer to je preduslov da smireno i srećno nastaviš dalje (on odlazi svojim poslom nedge, a u tom trenutku dolazi moj sadašnji).
Osjećanja koja su te obuzela na kraju su zapravo osjećanja koja su ti trebala, ali ih tvoja svakodnevica ne izaziva, stoga ih je tvoje nesvjesno prizvalo putem snova. Sve su to jaki emotivni usponi i padovi, veliki psihički i fizički stresovi za organizam, zato se osjećaš iscrpljeno.
esto raspoloženja i osjećanja koja proživljavamo u snu ostave dugotrajan trag i kroz naš dan iako smo se davno probudili iz sna. Tako je i s tobom. Osjećaš se izdrmano i mučno, ali to će se promijeniti onog trenutka kad shvatiš šta ti snovi zapravo govore, šta ti poručuje tvoja podsvijest.




Zaključak:
Treba da se u realnosti malo opustiš, da popustiš uzde i da vjeruješ i intuiciji i osjećaju u stomaku, a ne samo zdravom razumu i hladnoj glavi. Moraš dati i emocijama malo prostora, da se ižive. Uradi nešto uzbudljivo i neočekivano sa svojim dečkom, pokaži mu da koliko ti je stalo na neki neobičan način, smisli neko iznenađenje, otiđite na neko mjesto, otputujte negdje. Ne razmišljaj previše o svojim odgovornostima i obavezama prema drugima, porodici, prijateljima, prema cijelom svijetu. Snaći će se oni ponekad i bez tebe. Razmisli da li je zaista iza tebe sva tvoja prošlost, uključujući i bivšu vezu. Ako jeste, neka to bude jasno i glasno i nastavi dalje... preispitaj ponovo neke svoje glavne male i velike ciljeve, i ako trenutno ne mogu biti ostvareni, napravi pauzu, zaslužila si je. Predah je nekada samo zalet za nešto novo i veće i bolje.
  • Strana:
  • 1
Vreme za kreiranje strane: 0.42 sekundi

Copyright © 2011 sanjati.com. Zabranjeno kopiranje i bilo kakva distribucija materijala sa sanjati.com. Sva prava zadržana.

Politika privatnosti - Privacy Policy