Novogodišnja jelka - običaji i vjerovanja

Dok iz Pentagona i NASE očekuju izvestaje o kre­tanju crvene toplotne mrlje u noći 31. decembra, Amerikanci se kao i žitelji trećine planete okreću uživanju kraj okićene novogodišnje jelke. Jer ona u suštini i jeste pravi simbol najluđe noći.

Jedna od najrasprostranjenijih legendi o tome kako je nastala božićna jelka kaže da je Sveti Bonifas, engleski monah iz 8. veka, koji je ustoličio hrišćansku crkvu u Fran­cuskoj i Nemačkoj, dok je putovao, naišao na grupu nevernika. Bili su okupljeni oko velikog hrasta, spremajući se da žrtvuju dete paganskom bogu Toru. Da bi zaustavio žrtvo­vanje, Bonifas je oborio drvo jednim udarcem pesnice, a na tom je mestu kao čudom porasl| mala jelka. Svetac je tada rekao paganima daje ovo malo drvo Drvo života, koje pred­stavlja večni život Isusa Hrista i od tada se ona kiti i unosi u domove.

 

Po drugoj legendi koju daju enciklopedije tradicije, Mar­tin Luter, osnivač protestantske vere je, „šetajući kroz šumu na Badnje veče, bio zadivljen milionima zvezda koje su svetlucale kroz granje zimzelenog drveća. Toliko je bio obuzet ovim prizorom daje odsekao malo drvo i odneo ga kući svojoj porodici. Da bi oživeo istu lepotu koju je video u šumi, zakačio je i male sveće na grančice". Prizor je bio tako nebeski da ga je već sledeće godine preuzela masa protestanata, a onda i ostali hrišćani.

Po trećoj legendi, siromašni drvoseča našao je izgubljeno i gladno dete na Badnje veče koje je odmah zbrinuo. Ujutru, pošto se probudio, video je da deteta nema, ali je ispred svo­jih vrata našao divno drvo koje je svetielo čudnom svetlošću. Okupljeni susedi i on zaključili su daje dete zapravo bio prerušeni Hrist, koji je stvorio ovo drvo da bi nagradio čoveka za milosrđe.

Štagod daje istina o kićenju jelki, istorija kaže da je još uli. veku fabula u jednoj drami o Raju, satkana oko drveta ukrašenog crvenim jabukama. Hrišćanska crkva je posle 300 godina zabranila ovu dramu popularnu u svim evrop­skim zemljama, tvrdeći da ona širi nemoral. Ljudi su, među­tim, tako navikli na rajsko drvo, da su taj simbol tokom 15. veka „preselili" iz pozorišta u svoje domove. Dan ka­toličkog Božića smatrali su i gozbenim danom Adama i Eve (prema Istočnoj crkvi 25. decembar je to još uvek). Drvo za kićenje je uskoro obavezno postala jelka ili bor, i istovre­meno je bilo simbol i greha (zbog čega su za ukras kačene jabuke) i života (pa je ukrašavano kuglama, zvezdama i os­talim planetarnim i svemirskim obeležjima).

U zapadnoj Nemačkoj u Srednjem veku postojao je običaj da se na Božić ukrašavaju male drvene piramide, i mnogi misle da su se dva običaja spojila i daje zbog svog piramidalnog oblika upravo jelka izabrana za drvo života koje treba okititi i osvetliti, za Božić i za Novu godinu. Tako se prvo božićno drvo kakvo danas znamo, pojavilo u Alzaku u Nemačkoj 1521. godine. Francuzima gaje predstavila princeza Elen de Mekenborg, koja je jedno takvo drvo donela u Pariz posle venčanja sa vojvodom Orleana. Već u 18. veku običaj ukrašavanja božićne jelke bio je ustaljen u celoj zapadnoj Evropi. A princ Albert, muž kraljice Viktorije, 1841. postavio je j elku u Vindzoru u Engleskoj i tako ritual proširio na srednju klasu, pa i na radnike. U to vreme tačno se znalo koliko jelka treba da bude visoka, da treba da stoji na stolu pokrivenom belim stolnjakom od damasta i bude ukrašena venčićima, slatkišima i papirnim cvetićima. Potom je jelka dobila i osvetljenje sveća, a tri veka kasnije ih zamenjuju električne sijalice. Nemci su proizveli i prvi stakleni ukras, takozvani „kugels", 1830. Kao začetnik, ta zemlja je do skoro bila vodeća zemlja za proizvodnju ukrasa i svetiljki za jelku, ali su joj se pridružile i Italija, Čehoslovačka i Amerika. A onda i Japan, i naravno sada Kina, u kojoj žitelji uopšte ne slave Božić. Pogledajte i šta znači sanjati jelku.

Sanovnik - Tumačenja snova

Copyright © 2011 sanjati.com. Zabranjeno kopiranje i bilo kakva distribucija materijala sa sanjati.com. Sva prava zadržana.

Politika privatnosti - Privacy Policy